Блог
| Париз као паметни град будућности |
|---|
Али, оно што можемо очекивати од француске фирме Винцент Цаллебаут Арцхитецтурес, односно оно што можемо видети из њихових планова за Париз је нешто до сада невиђено. Иако ћемо морати да чекамо до 2050. године, исплатиће нам се, јер ће по готовим радовима француска престоница бити прави рај паметне архитектуре.
Пратећи Климатски Енергетски План Париза са циљем смањивања 75% ефекта стаклене баште и емисија штетних гасова до 2050. године, Paris Smart City је пројекат који укључује истраживање и развој интеграције високих грађевина са plus-energy системом који производи енергију за околна подручја. Како би се борили против феномена урбаног топлог острва, подижући у исто време густину насељености града на далеке стазе, ова студија приказује нам осам типова мешовитих торњева.
Торњеви нам представљају повратак природе у само срце града и интегрисану форму њиховог дизајна и правила биоклиматизма, као и обновљиве и рециклирајуће енергије у иновативним системима. Како би се окренули новим социјалним иновацијама, они су представили нове еко-одговорне начине живота, који ће подићи квалитет живота у градовима, уз неприкосновено поштовање према природној средини.
Планински торњеви у Rue de Rivoli
Ово ће бити асортиман 15 зелених, соларних и хидродинамичних торњева, који ће користити вегетацију за климатизацију ове познате шопинг зоне.
Анти-смог торњеви на Petite Ceinture
Серија од пет лаганих спиралних торњева, који ће представити еко-коридор у историјском дистрикту Париза који датира из 14.века.
Фотосинтетички торњеви на Montparnasse
Декорисани биофасадама са алгама, ови торњеви ће бити главни украс пејзажа који неодољиво подсећа на Централ Парк у Њујорку.
Гнездо Бамбуса торњеви у Masseni
Ови термодинамични зелени торњеви биће обмотани мрежама од бамбуса које ће садржати воћњаке и вертикалне баште са поврћем.
Саће торњеви у HBM Porte De Lilas
Близу такозване “капије Париза” овај развојни комплекс напајаће се кроз заједничку енергетску мрежу.
Фарм небодери у Porte d’Aubervilliers
Рурална средина долази у центар града кроз конструисање три вертикалне фарме.
Мангрове торњеви у Gare du Nord
Употребом пијезоелектричног ефекта за извор напајања ових торњева, Мангрове торњеви ће пустити корење у свом окружењу, налик на мочварно дрвеће по ком су добили име.
Мост торњеви у Pond – Aval
Ово ће бити амфибијске структуре који ће се простирати преко реке Сене и спајати 12. дистрикт Понт Амона са 16. дистриктом Понт Авала.
Преузето са: www.mojenterijer.rs
| Приказ књиге: "Утопија или стварност Патријаршијске порте на Врачару и vice versa: Постмодерна детрадиционализација у Београду" |
|---|
| Проф. др Драгана Василски |
Критички и научно врло Интересантан приказ прве за 2013. година хришћанства, икада написане и објављене књиге као научне монографије о Патријаршијској порти на Врачару у Београду, аутора Велимира Љ. Ћеримовића и у издању издавача Службени гласник, Београд 2013., објавила је Проф. др Драгана Василски у часопису "Изградња" број 7-8 (Јули-Август) 2014. год., Београд, стр. 375-376. под насловом "Утопија или стварност патријаршијске порте на Врачару и вице верса: Постмодерна детрадиционализација у Београду".
У вези с тим Проф. др Драгана Василски наводи следеће: Књига академика проф. др Велимира Љ. Ћеримовића - „Утопија или стварност Патријаршијске порте на Врачару и vice versa: Постмодерна детрадиционализација у Београду“, представља јединствено научно монографско дело које први пут проблематизује, опсежно и студиозно анализира Патријаршијску порту у Београду, са аспекта њене постмодерне детрадиционализације, са посебним акцентом на „нетипични модел светог волумена на Врачару“.
Остатак чланка можете погледати у Pdf формату
| Дијаграм у архитектури |
|---|
Промјену у поимању времена можемо назвати једном од основних карактеристика индустријског друштва. Санфорд Квинтер (Sanford Kwinter) ову промјену сликовито описује: Некад неопаживо спор и стабилан ритам историје, који је формирао непомјерљиво тло за лабилнију и флуиднију људску појаву, почео је да осцилира и варира у све краћим обрасцима, утичући на епохални преокрет у доживљавању друштва. Оно што се сматрало за фиксан и глобалан континуум који оквирује искуство времена – историјско-просторни асемблаж, познат под називом град – почео је да се мултиплицира, мутира, и дијели тако брзо да се коначно не може спознати другачије него као турбулентан и испрекидан флуид. Остатак чланка можете погледати у Pdf формату |
| Наслов рада | Погледајте |
|---|---|
| СИМУЛАЦИЈА ТРАДИЦИЈЕ или Зашто је конкурс у старту погрешан |  |
| Резултати конкурса за куће засноване на традиционалним градитељским принципима | |
| Замагљивање народне градитељске традиције |
|---|
| Др Ранко Радовић, дипл. инг. арх.,проф. Много је замагљивања одувек било у архитектури, много једносмерних опсесија, превише догми и унапред заузетих било позиција, било бусија, "Очи које не виде" Ле Корбизијеа не важе само за инвеститоре, приватнике, друштва у транзицији, повратнике у швајцарским селима Алпа, за политичке власти, управљаче и "носиоце економског живота" и за све важне "челнике" - важне и за "messieurs les architectes", како речени Л.Ц. опомиње све. Остатак чланка можете погледати у Pdf формату |
Културно парковно наслеђе у српском подунављу |
| Проф. др Велимир Љ. Ћеримовић У Србији током 20. и 21. века нема писаних трагова о постојању, типологији и развоју српске културно-парковне баштине. Још мање се зна о вртно-парковном, односно пејзажно-архитектонском градитељству, стваралаштву, култури и уметности. Такође, данас није могуће рећи да је културно-парковна баштина Србије богата квалитетом и бројем, али се може рећи да су њени делови на пр. у србском Подунављу и другим подручјима непознати и неистражени. Међународни научни форум "Дунав река сарадње" Светски дан река и европске културне баштине "Вода и култура – 2013", Београд, 24. септембар 2013. године. Остатак чланка можете погледати у Pdf формату |
Теслине мисли (цитати) |
| Никола Тесла Не жалим што су други покрали моје идеје. Жалим што немају своје. Он ће бити дијете олује. Не, биће дијете свјетлости. Човек је рођен да ради, да трпи и да се бори; ко тако не чини, мора пропасти. Остатак чланка можете погледати у Pdf формату |
Еко-урбана (не)култура у функцији локалног и глобалног загревања |
| Проф. др Велимир Љ. Ћеримовић Претећи ефекти стаклене баште са последицама глобалног загревања настали су због неодговорног деловања и односа антропогеног фактора према сопственим или богомданом животносрединском станишту. То је данас глобални проблем због којег испашта целокупно човечанство. Ту се дефакто ради о сопственој (локалној) (не)култури од индустријске револуције до данас, која је више последица (не)мара и профитерских интереса протагониста вирусног капитализма и корпоратократије, него (не)знања о раубовању животних вредности и богатства матичне планете Земље и енормног умножавања негативног еколошког наслеђа. Остатак чланка можете погледати у Pdf формату |
Корпоратократија & градоградитељство |
| Проф. др Велимир Љ. Ћеримовић Израженије деловање корпоратократије везано је за другу половину 20. века. На њене појавне облике и утицајно деловање на градитељство указала је и Нан Елин (Елин, 2004: 27, 101, 125, 148, 156, 185, 216-218). Она полази од разних критика друштва и градова, које су појачале своје дејство нарочито након Другог светског рата када је важност места (genius loci) постаје све мање битна, а значај протока људи, идеја, капитала и масмедија убрзано расте. Остатак чланка можете погледати у Pdf формату |
Предлог за измене и допуне Закона о планирању и изградњи |
| Објављено у часопису за урбанизам, архитектуру и дизајн "Архитектура" – Асоцијација српских архитеката – Архитектонски форум, Београд & Подгорица, март / април 2013. г., Број 176., (стр.21-23.), ISSN 1452-9750
Проф. др Велимир Љ. Ћеримовић Претходни утемељивачи законских прописа у области планирања, пројектовања, изградње и управљања простором од друге половине 20. века до данас, нису уочили фаталне грешке које су последица неодрживе "2Д" едукације, а онда и примене и узакоњивања неодрживе "2Д" терминологије. Ова непобитна чињеница јасно показује како кроз примену и узакоњивање "2Д" терминологије дошло до последичне "производње" спекулативних "2Д патената". Остатак чланка можете погледати у Pdf формату |
Колико је нова Атинска повеља стварно нова |
| Проф. др Велимир Љ. Ћеримовић Ове године навршава се једна деценија од усвајања Нове атинске повеље, која је још увек узор за планирање и урбану обнову градова у земљама Европске уније и шире. Усвојена је 20. новембра 2003. године у Лисабону, а у Србији овај документ је преведен и представљен 2010. године поводом 55. јубилеја Удружења урбаниста Србије. Како eвропски, тако и српски поборници овог документа претенциозно сматрају да је он визиoнaрски рецепт за будућност европских градова. Њени струкотворци сматрају да је Повеља заснована на новим темељима и циљано је усмерена према урбанистичком и просторном планирању, односно бољој територијалној организацији и кохезији европских градова у будућности. Остатак чланка можете погледати у Pdf формату |
Сремски Карловци - Јувелирница историје |
Питорескни град окружен виноградима, смештен на североисточним обронцима Фрушке горе, уз Дунав, више од два столећа био је средиште духовног, политичког и културног живота српског народа у Аустроугарској. Овде је 1699. године потписан Карловачки мир, чувен и по томе што се први пут у историји дипломатије десило да преговарачи, попут витезова краља Артура, седну за округли сто. Уз то, за сваку од страна отворен је по један улаз, да би били равноправни. Ту је данас позната Капела мира. Остатак чланка можете погледати у Pdf формату |
Средишта - Неке могућности космогонијског карактера архитектонског стваралаштва |
| Ђорђе Мандрапа, Марко Билбија Oво разматрање можда је добро почети рамишљањем о самом термину архитект. Бавећи се самим термином можемо открити поједине идеје које се налазе у самом коријену архитектуре. Наиме, овај термин је посљедица грчке кованице која се састоји из префикса архи [ἀρχι] који је ознака за нешто или неког ко је главни, односно први, и термина тектон [τέκτων] чије је значење градитељ, мајстор. Остатак чланка можете погледати у Pdf формату |
Црквена архитектура - између традиционалног и савременог |
| Ђорђе Мандрапа, Марко Билбија У кретањима савремене архитектуре сакрални простор заузима одређени издвојени правац, те се његова разматрања постављају у односу на више струја утицаја које формирају карактер ове архитектуре. Будући да се ради о простору који има своју хоризонталну (утилитарну) и вертикалну (духовну) димензију, он мора да се сагледава, осим са стилских или конструктивних аспеката архитектуре, и са теолошко-филозофске стране, као и друштвено, у оквиру контекста времена у којем се налази. Остатак чланка можете погледати у Pdf формату |
Град као уметничко дело |
| Ђорђе Мандрапа Међу различитим проблемима којима се бави архитектонска и урбанистичка теорија, може се наићи и на питање да ли се град, или урбана целина, у својој целокупности могу сматрати уметничким делом. Питање града као уметничког дела, може битно условити начин приступања обликовању, пројектовању и планирању, не само целокупних градова и урбаних целина, већ и свих њихових појединачних делова. Остатак чланка можете погледати у Pdf формату |
Откуд су се појавили Словени и "Индоевропљани"? |
| Анатолиј Кљосов У раду се разматра питање порекла Словена, или порекло полазне словенске заједнице, односно тражење индоевропске прапостојбине. Одговор на питање прапостојбине Словена и Индоевропљана даје ДНК-генеалогија. Помоћу ДНК-генеалогије могуће je пратити кретања народа и без помоћи лопате и четкице археолога, или мерења лобања, и без довитљивог расплитања сазвучја и значења речи у живим и мртвим језицима, већ просто пратећи маркере у нашим ДНК. Остатак чланка можете погледати у Pdf формату |
Крајпуташ у Јасенову |
Ове 2012. године, од 18. јула до 4. августа, провео сам у селу Мочиоци, на планини Мучањ, на пола пута између Прилика код Ивањице и Кокиног Брода. Пре две године, на седмом километру од Мочиоца ка Кокином Броду, нa превоју преко кога пут из слива Рзава прелази у слив Увца, на Ћирином Брегу, на месту које народ зове Попов Камен, нашао сам у трави камени споменик, крајпуташ. Остатак чланка можете погледати у Pdf формату |
