Проф. др Велимир Љ. Ћеримовић је изабран за академика
На основу Решења председника Српске Краљевске Асоцијације академика, иноватора и научника (СКАИН) (Serbian Royal Association Аcademicians Innovators and Scientists) Академика проф. др Љубинка Илића од 04. јануара 2014., Комисија Научног савета СКАИН у саставу: Академик проф. др Недељко Џелетовић - председник, Академик проф. др Војислав Вукчевић - члан, Академик проф. др Драган Ч. Лукић – ментор, ценећи целокупне научно-стручне квалитете кроз укупно радно искуство у научно-истраживачком раду и настави, објављене 3 књиге од којих су две научне монографске студије о црквено-престолним структурама ставропигијалне Архиепископије карловачке и ставропигијалне Архиепископије београдско-карловачке, као и научне радове у међународним и домаћим часописима, затим саопштења радова на домаћим и међународним научним скуповима и запаженим резултатима у научном и стручном истраживачком раду из области архитектуре и урбанизма, затим добијеним признањима за одговоран и професионалан рад у наведеној области, предложила је Академији да се професор др Велимир Љ. Ћеримовић изабере за РЕДОВНОГ ЧЛАНА Српске Краљевске Асоцијације академика, иноватора и научника (СКАИН).
Остатак приступне беседе можете погледати у Pdf формату
О нама
Oснивач, Пи-Ар. и водитељ: Проф. др Велимир Љ. Ћеримовић, доктор техничких наука за област архитектуре и урбанизма, професор Универзитета "Унион – Никола Тесла" Београд, Цара Душана бр. 62-64, 11000 Београд, Контакт: v.cerimovic@gmail.com и vcerimovic@fgm.edu.rs
Oд 2010. године Проф. др Велимир Љ. Ћеримовић у оквиру програма ПРВОГ ИНСТИТУТА ПЕЈЗАЖНО-АРХИТЕКТОНСКО-УРБАНИСТИЧКОГ ГРАДИТЕЉСТВА СРБИЈЕ (ПИПАУГС) у оснивању окупља стручне и научне кадрове и друга референтна лица и асоцијације којима се презентује и са којима се развија и афирмише "3Д" програм изучавања и едукације у области пејзажно-архитектонско-урбанистичког градитељства, стваралаштва, културе, уметности и градитељско-урбане и црквено-народне баштине. Смисао тога јесте да се кроз објављивање стручно-научних радова, јавност рада, кристализацију и синтетизовање релевантних знања из те области, дође до утемељене кадровске и програмске претпоставке за његову стручно-научну зрелост, оправданост, високообразовну институционализацију, афирмацију и одрживи рад, деловање, послање (мисија) и коначно његов одрживи развој и опстанак као релевантне стручно-научне институциje / установе.
Разлози за такве иницијативе постоје већ више деценија, јер поменути департмани пејзажне архитектуре и екоурбанистичког планирања оскудевају у примени и афирмисању "3Д" знања и још увек афирмишу напуштене, застареле и неодрживе "2Д" теорије и спекулативне "2Д" "патенте". А у вези са департманом православне црквене порте оскудева се, али су и недовољно доступна већ достигнута знања о архетипском концепту и програму, хијерофаничном и теофаничном genius loci, о развоју и типологији облика православне црквене порте, као и битним разликама између светог и профаног простора.
На исти начин, мало је познато да се у вези са савременом "3Д" визијом пејзажно-архитектонско-урбанистичког градитељства, само у првој и почетком друге деценије 21. века аутор овог текста и оснивач овог првог облика електронско-институционалне презентације и доступности објавио је импозантан број стручних и научних прилога у разним стручно-научним часописима, зборницима са стручно-научних конференција, симпозијума, али и другим публикацијама. Неки стручно-научни прилози су доступни на електронској адреси сaмих часописа "Савремено градитељство" и "Простор" или www.arhitektura.rs , а неки на адреси Српског цитатног индекса (СЦИ-индекс) на којој се налазе часописи "Изградња", "Гласник Српског географског друштва", "Зборник Матице српске за ликовне уметности", "Наслеђе", затим "Архитектура и урбанизам", "Архитектура" итд...
Отварање овог WWW-сајта треба да омогући већу доступност стручно-научног рада у области пејзажно-архитектонско-урбанистичког градитељства Србије и тиме га кроз виши ниво комуникације и разумевања приближи циљним групама као савремени, релевантни и друштвено корисни стручно-научни дискурс.
