Mermernim stepenicama iz prostorija Hrama reporteri “Blica” spustili su se sedam metara u dubinu i zavirili u dušu Hrama, kako se može nazvati njegovo podzemlje preuređeno u Crkvu Svetog Lazara i kriptu patrijarha. Veliki deo posla ispod Hrama već je završen. Kamenorezački radovi privode se kraju, dovršavaju se slikarska platna koja će biti prilepljena na tavanice i treba da se krene sa izradom fresaka. Velelepna crkva već ima podno grejanje, a posedovaće i savremen sistem ventilacije koji će kroz estetski izvajane venčiće na zidu izbacivati topao vazduh, pa unutra nikada neće biti hladno.

- Inače, sve sa radi u saradnji sa Bogoslovskim fakultetom, istoričarima umetnosti, vrsnim građevinarima. Slikare smo odabrali na izložbi koju smo organizovali krajem 2012, a na isti način birali smo i mozaičare. Trudili smo se da odaberemo najbolje - priča za “Blic” Miloš Stanković, arhitekta i direktor projekta gradnje.

Jovana Atanaskovića, slikara koji radi platna za tavanice u zapadnom krilu, zatekli smo usred posla. Privodio je kraju scenu koja predstavlja jednu od Hristovih parabola. - To su poučne priče u Svetom pismu. Ovo će biti priča o Talantima koja nikada do sada nije slikana, pa smo uzor tražili u Erminijama, starim ikonografskim priručnicima. To je priča o gospodaru koji odlazi na put poverivši slugama novac, da bi po povratku neke kaznio, a neke nagradio. Zaključak ove priče glasi “ko ima daće mu se” - objašnjava Atanasković.

Donacije dobrodošle: Tok gradnje zavisi od donacija. Srpske firme rado se odazivaju, a veoma su vredne i donacije građana. Tehnika do sada nikada nije korišćena u našim crkvama Oslikana platna lepiće se na tavanice, dok će se freske raditi tradicionalno.

Kripta od 250 kvadrata: Kripta gde će se sahranjivati patrijarsi se prostire na oko 250 kvadrata. U nju će se, ako Sinod SPC odobri, premestiti i mošti nekih od prethodnih patrijarha. Zasad je sigurno da će među njima biti patrijarh Varnava.

Glavni izvođači: U projektu uređenja podzemne etaže Hrama učestvuju članovi IO kojim predsedava patrijarh Irinej, a na oslikavanju rade slikari Goran Jović, Vladimir Karanović, Veronika Đukić i Anastasije Radović, istoričar umetnosti Zoran Manević, vajar Miodrag Živković. Glavni arhitekta je Zoran Bulajić.

Crkva Svetog Lazara oslikavaće pretapanje savremenog i tradicionalnog stila gradnje. - Sa završetkom podzemne etaže Hram Svetog Save s pravom će moći da se smatra jednim od najlepših u Evropi - poručuje Stanković. Prostrana crkva neće služiti samo za liturgije već i za kulturne manifestacije, horska takmičenja, koncerte. Biće opremljena i savremenim video-nadzorom.

Požar izazvan udarom munje na bezimenom brdu Pešterske visoravni, usred pustoši gde ni ovce ne pasu, spalio je nedavno gaj žbunja kleke i otkrio temelje neobične građevine, najverovatnije staroslovenskog svetilišta. Arheolozi Muzeja Ras u Novom Pazaru otkrili su ovaj jedinstveni lokalitet krajem oktobra istražujući tajanstvene srpske humke iz prednemanjićkog perioda. Na osnovu preliminarnih iskopavanja tokom kojih su nađeni ostaci tipične staroslovenske keramike, pretpostavlja se da je ovo kultno mesto mnogobožačke religije čije je vrhovno božanstvo bio Svetovid. Nalazi ukazuju da je još bilo aktivno u 9. i 10. veku, u prednemanjićkom periodu, kada je veliki deo Srba već bio kršten. Arheolozi kažu da nema nagoveštaja kad je izgrađeno svetilište čiji se obrisi jasno vide na snimcima iz satelita!

- Istražujući tajanstvene humke iz prednemanjićkog perioda došli smo na teren koji ranije nismo obilazili, daleko od planinskih sela. Na jednoj kosi videla sam deo zidića i pomislila da su se čobani igrali. Kad smo prišli da proverimo čemu se radi ostali smo bez reči. Ispred nas se ukazao savršen kružni zid koji je opasivao kvadratnu prostoriju. Kružnica se prekidala na mestu gde su počinjali temeljni zidovi širokog hodnika, pravi kao iscrtani lenjirom - opisala nam je trenutak velikog otkrića Dragica Premović Aleksić, direktor "Muzeja Ras" u Novom Pazaru. Istraživačka ekipa muzeja, u sastavu Svetlana Čeković, Nadžib Kočan i Vladan Vidosavljević, odmah je krenula u istraživanje okoline i otkrila temelje još tri istovetne građevine, kvadrate stranica 10 metara upisane u krugove prečnika 20 metara. Istraživači su bili potpuno zbunjeni otkrićem, jer ovakav objekat nigde nije zabeležen! - Građevine nismo uspeli da snimimo sa okolnih viših brda, jer se zidovi stapaju s okolnim krševitim pejzažem. Ipak, najveće iznenađenje je usledilo kad smo pregledali teren na satelitskim mapama na internetu. Na snimcima iz svemira savršeno se jasno vide konture kompleksa objekata: dve kvadratne građevine upisane u krugove okrenute su zapadu, a dve ka istoku - ispričala nam je Dragica Premović Aleksić, pokazujući satelitski snimak.

Arheolozi u šali su nazvali svoje otkriće "svemirci" ali u zbilji pred njima se isprečila šuma pitanja. Čemu je služio ovaj kompleks? Kakva je simbolika kvadrata u krugovima? Kuda su vodili hodnici iz njih? Ko je i kada izgradio ovo kultno mesto u pustoši "srpskog Tibeta"? - Odlučili smo da iskopamo dve sonde i pokušamo da dođemo do nekih odgovora. Utvrdili smo da su zidovi ukopani u tle i sazidani od dva reda kamena, čije je lice lepo pritesano sa spoljne i unutrašnje strane objekata. Vođenje računa o estetici pokazuje da je građevinama pridavan veliki značaj. U sondi smo našli ostatke slovenske keramike, iz perioda kada istorijski izvori govore da ovaj prostor naseljavaju Srbi - pričala nam je Dragica Premović Aleksić, dok smo se žurno pripremali za poslednju kratku ekspediciju na Pešter. Arheolozi su odlučili da iskoriste poslednje lepe dane i obiđu nalazište, jer će kiše ionako besputnu visoravan za njih učiniti potpuno neprohodnom. Mini ekspediciju organizovali su "o svom ruvu i kruvu", jer muzej koji istražuje i čuva eksponate sa teritorije Starog Rasa, sa mnoštvom spomenika koji su uvršetni u baštinu svetske kulture, uprkos svakoj logici nema nikakvo vozilo, a kamoli terensko. Istraživački tim uspeo je da dođe do otkrića na Pešteru samo zahvaljujući entuzijazmu istoričara Nadžiba Kočana.

Visoravan na 1.150 metara nadmorske visine okružen je bedemima sedam gora: Golijom, Javorom, Zlatarom, Jadovnikom, Ozrenom, Giljevom i Žilindarom. Pod jakim suncem po celoj Pešteri blistale su misteriozne srednjovekovne kamene humke, ostaci staroslovenskih paganskih kultnih mesta, koje Muzej Ras istražuje još od 1997. godine. Upravo istražujući ove neobične gomile kamena, prečnika od četiri do deset metara, istraživači su došli i do otkrića svetilišta i do nagoveštaja kome je ono bilo posvećeno. Pejzaž je podsećao na reči istoričara religije, da su Sloveni, bilo pagani ili hrišćani, uvek podizali kultna mesta i groblja na uzvišenjima "bliže bogu". Arheolozi smatraju da te humke iako ne sadrže ostatke pokojnika mogu da budu grobna mesta. Naime, savremenici starih Slovena ostavili su svedočanstva da su oni spaljivali pokojnike, a pepeo ostavljali u posudi na vrhu humke ili stubu pored nje. S druge strane, ovakve gomile kamena su i kod drugih naroda, na primer kod starih Grka, korišćene kao oltari za prinošenje žrtava bogovima. - Kod svih Slovena je bio vrlo razvijen kult vatre, koji se vremenom preobrazio u kult ognjišta. Pokojnik je spaljivan jer se smatralo da se njegova duša sa dimom podiže ka nebu, večnom obitavalištu umrlih. Arapski istoričar i putopisac Masudi ostavio je zapis: "Upravo pomenuti Srbi spaljuju se kad umre glava plemena i spaljuju i svoje konje". U humkama na Pešteri uvek se nalazi konjska lobanja ili vilica, kao i deo žrvnja. Istoričari religije navode konja i žrvanj kao simbol Svetovida, vrhovnog božanstva Slovena pre primanja hrišćanstva - objašnjavala je Dragica Premović Aleksić.

I na Pešteri je postojao jak kult ovog božanstva obožavanog u celoj Slaviji - zemlji Slovena koja se u jednom periodu srednjeg veka protezala od Severnog do Crnog mora, smatraju naučnici. Na to ukazuje podatak da je najveći broj srednjovekovnih humki pronđen na brežuljcima čija su imena povezana s kultom Svetovida i njegovog mitskog konja. Brežuljak gde je pronađeno svetilište okružen je velikim brojem humki, a imena okolnih uzvišenja ukazuju na kultna mesta gde su prinošene žrtve. - Mnogo stvari asociralo nas je na srednjovekovne hronike u kojima je opisano svetilište u Arkoni, koje je imalo unutrašnju kvadratnu prostoriju, okruženu spoljnim zidom. U njemu je stajao Svetovidov kip sa četiri glave, od kojih su dve gledale na istok a dve na zapad. Na isti način su orijentisani parovi objekata u kompleksu koji smo otkrili. Neki ruski naučnici tumače četiri glave Svetovida kao predstavu četiri jedinstvena božanstva Peruna, Svaroga, Lade i Mokoša. Možda su prostorije ovog svetilišta bile posvećene njima - pričala je Dragica Premović Aleksić.. Na vrhu susednog bržuljka ukazale su se kamene humke. - Našli smo se pred nečim velikim, verovatno jedinim ostacima staroslovenskog svetilišta na svetu. Nadam se da će država naći sredstva za istraživanje pre nego što dođu divlji kopači i unište ovo jedinstveno mesto, kao što su učinili s mnogim srednjovekovnim lokalitetima - komentarisala je Dragica Premović Aleksić dok se opraštala s misterioznim ruševinama na "srpskom Tibetu".

Riznica Toponima

Stari Ras, a naročito Pešterska visoravan prave su riznice toponima koji su povezani sa prethrišćanskim slovenskim kultovima, kažu naučnici. Na stare Slovene podsećaju vrlo česti nazivi brda Trebište, Trebežići, Trebiće, Potreb, koja označavaju mesta gde je prinošena žrtva "treba", a na Dobrom Dubu, Dubovu i sličnim mestima verovatno su se nalazili sveti gajevi hrasta, smatraju naučnici.

Preuzeto sa: Novosti